1Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!
2Јер ево непријатељи твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу.
3По народ твој зло наумише, и договарају се на избране твоје.
4Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5Сложно присташе и супрот теби вјеру ухватише:
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем.
9Учини им онако као Мадијаму, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као са Зевејем и Салманом.
12Јер говоре: освојимо насеља Божија.
13Боже мој! заповједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром.
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име твоје, Господе!
17Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!
18И нека знаду да си ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.