1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.