1Како су мили станови твоји, Господе над силама!
2Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме.
3И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!
4Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка.
5Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји!
6Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима.
7Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.
8Господе, Боже над силама! услиши молитву моју, Боже Јаковљев!
9Боже, браничу наш! сагни се и види лице помазаника својега!
10Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким.
11Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра.
12Господе над силама! благо човјеку, који се у те узда!