1Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.
2Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.
3Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;
4Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје.
5Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја.
6Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.
7Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.
8Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.
9Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
10Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
11А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.