1Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!
2Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
3Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
4Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.
5Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.
6Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
7У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
8Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.
9Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.
10Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
11Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога.
12И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.