1Bože! ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom èezne tijelo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj.
2Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i slavu tvoju.
3Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe;
4Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao bih ruke svoje.
5Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnijem glasom hvalila bi te usta moja.
6Kad te se sjeæam na postelji, sve noæne straže razmišljam o tebi.
7Jer si ti pomoæ moja, i u sjenu krila tvojih veselim se.
8Duša se moja prilijepila za tebe, desnica tvoja drži me.
9Koji traže pogibao duši mojoj, oni æe otiæi pod zemlju.
10Izginuæe od maèa, i dopašæe lisicama.
11A car æe se veseliti o Bogu, hvaliæe se svaki koji se kune njim, kad se zatisnu usta onima koji govore laž.