1Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.
3"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."
4Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.
5Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:
6"Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."
7Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.
8Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.
9Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."
10Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!