1Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалијех људи не сједи,
2Него му је омилио закон Господњи и о закону његову мисли дан и ноћ!
3Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје вријеме, и којему лист не вене: што год ради, у свему напредује.
4Нијесу таки безбожници, него су као прах који расипа вјетар.
5Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грјешници на збору праведничком.
6Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.