1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.