1Gospode! budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me.
2Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoæ.
3Potegni koplje, i presijeci put onima koji me gone, reci duši mojoj: ja sam spasenje tvoje.
4Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoæe.
5Neka budu kao prah pred vjetrom, i anðeo Gospodnji neka ih progoni.
6Neka bude put njihov taman i klizav, i anðeo Gospodnji neka ih tjera.
7Jer ni za što zastriješe mrežom jamu za mene, ni za što iskopaše jamu duši mojoj.
8Neka doðe na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namjestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao.
9A duša æe se moja radovati o Gospodu, i veseliæe se za pomoæ njegovu.
10Sve æe kosti moje reæi: Gospode! ko je kao ti, koji izbavljaš stradalca od onoga koji mu dosaðuje, i ništega i ubogoga od onoga koji ga upropašæuje?
11Ustaše na me lažni svjedoci; što ne znam, za ono me pitaju.
12Plaæaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj.
13Ja se u bolesti njihovoj oblaèih u vreæu, muèih postom dušu svoju, i molitva se moja vraæaše u prsima mojima.
14Kao prijatelj, kao brat postupah; bijah sjetan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.
15A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, èupaju i ne prestaju.
16S nevaljalijem i podrugljivijem besposlièarima škrguæu na me zubima svojima.
17Gospode! hoæeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju.
18Priznavaæu te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliæu te:
19Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali oèima koji mrze na me ni za što.
20Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
21Razvaljuju na me usta svoja, i govore: dobro! dobro! vidi oko naše.
22Vidiš, Gospode! nemoj muèati; Gospode! nemoj otstupiti od mene.
23Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
24Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.
25Ne daj da govore u srcu svojem: dobro! to smo htjeli! Ne daj da govore: proždrijesmo ga.
26Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mojemu, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeæu nada mnom.
27Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: velik Gospod, koji želi mira sluzi svojemu!
28I moj æe jezik kazivati pravdu tvoju, i hvalu tebi svaki dan.