1K tebi, Gospode, podižem dušu svoju.
2Bože moj! u tebe se uzdam; ne daj da se osramotim, da mi se ne svete neprijatelji moji.
3I koji se god u te uzdaju, neæe se osramotiti; osramotiæe se oni koji se odmeæu od tebe besputno.
4Pokaži mi, Gospode, putove svoje, nauèi me hoditi stazama tvojim.
5Uputi me istini svojoj, i nauèi me; jer si ti Bog spasenja mojega, tebi se nadam svaki dan.
6Opomeni se milosrða svojega, Gospode, i milosti svoje; jer su otkako je vijeka.
7Grijehova mladosti moje, i mojih prijestupa ne pominji; po milosti svojoj pomeni mene, radi dobrote svoje, Gospode!
8Dobar je i pravedan Gospod; toga radi pokazuje grješnicima put.
9Upuæuje krotke istini, uèi krotke hoditi putem njegovijem.
10Svi su putovi Gospodnji milost i istina onima koji drže zavjet njegov i otkrivenje njegovo.
11Radi imena svojega, Gospode, oprosti grijeh moj, jer je velik.
12Koji se èovjek boji Gospoda? On æe mu pokazati koji put da izbere.
13Duša æe njegova u dobru poèivati, i sjeme æe njegovo vladati zemljom.
14Tajna je Gospodnja u onijeh koji ga se boje, i zavjet svoj javlja im.
15Oèi su mi svagda upravljene ka Gospodu, jer on izvlaèi iz zamke noge moje.
16Pogledaj me i smiluj se na me, jer sam inokosan i nevoljnik.
17Nek se raširi stisnuto srce moje, iz tjeskobe moje izvadi me.
18Vidi jade moje i muku moju, i oprosti mi sve grijehe moje.
19Pogledaj neprijatelje moje kako ih je mnogo i kakvom me pakosnom nenavišæu nenavide.
20Saèuvaj dušu moju i izbavi me; ne daj da se osramotim, jer se u tebe uzdam.
21Bezazlenost i pravda neka me saèuva, jer se u tebe uzdam.
22Izbavi, Bože, Izrailja od svijeh nevolja njegovijeh.