1К теби, Господе, подижем душу своју.
2Боже мој! у тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.
3И који се год у те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од тебе беспутно.
4Покажи ми, Господе, путове своје, научи ме ходити стазама твојим.
5Упути ме истини својој, и научи ме; јер си ти Бог спасења мојега, теби се надам сваки дан.
6Опомени се милосрђа својега, Господе, и милости своје; јер су откако је вијека.
7Гријехова младости моје, и мојих пријеступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!
8Добар је и праведан Господ; тога ради показује грјешницима пут.
9Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем његовијем.
10Сви су путови Господњи милост и истина онима који држе завјет његов и откривење његово.
11Ради имена својега, Господе, опрости гријех мој, јер је велик.
12Који се човјек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.
13Душа ће његова у добру почивати, и сјеме ће његово владати земљом.
14Тајна је Господња у онијех који га се боје, и завјет свој јавља им.
15Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер он извлачи из замке ноге моје.
16Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.
17Нек се рашири стиснуто срце моје, из тјескобе моје извади ме.
18Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све гријехове моје.
19Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде.
20Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у тебе уздам.
21Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у тебе уздам.
22Избави, Боже, Израиља од свијех невоља његовијех.