1Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса твоја.
2Радујем се и веселим се о теби, пјевам имену твојему, вишњи!
3Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица твојега;
4Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, судија праведни.
5Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довијека, засвагда.
6Непријатељу неста мачева сасвијем; градове ти си развалио; погибе спомен њихов.
7Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто свој.
8Он ће судити васиономе свијету по правди, усудиће народима право.
9Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10У тебе се уздају који знају име твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе!
11Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дјела његова;
12Јер он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.
13Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, ти, који ме подижеш од врата смртнијех,
14Да бих казивао све хвале твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење твоје.
15Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.
16Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.
17Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.
19Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред тобом.
20Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.