1Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! у тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2Синови човјечији! докле ће слава моја бити у срамоти? докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем.
4Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6Многи говоре: ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје.
7А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8Ја мирно лијежем и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.