1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и избавитељ мој, штит мој, онај, у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3Господе! Шта је човјек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4Човјек је као ништа; дани су његови као сјен, који пролази.
5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6Сијевни муњом, и разагнај их; пусти стријеле своје, и распи их.
7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8Којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.
9Боже! пјесму нову пјеваћу ти, у псалтир од десет жица удараћу теби,
10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу својега избављаш од љутога мача.
11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.
12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на тисуће и на сто тисућа по становима нашим.
14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бјежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15Благо народу, у којега је све овако! Благо народу, у којега је Господ Бог!