1Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,
2Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:
3"Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;
4Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема;
5Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву."
6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским.
7Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.
8Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.
9Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.
10Ради Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега.
11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће отступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему.
12Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом.
13Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.
14Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити; јер ми је омиљело.
15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба.
16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему.
18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цвјетати вијенац његов.