1А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3Зашто се мисли да смо као стока? зашто смо гадни у вашим очима?
4Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стијена се премјестити са својега мјеста?
5Да, видјело безбожнијех угасиће се, и искра огња њихова неће сијати.
6Видјело ће помркнути у шатору његову, и жижак ће се његов угасити у њему.
7Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намјера.
8Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11Отсвуда ће га страхоте страшити и тјераће га устопце.
12Изгладњеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14Ишчупаће се из стана његова узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15Наставаће се у шатору његову, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасјећи гране његове.
17Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му имена бити по улицама.
18Одагнаће се из свјетлости у мрак, и избациће се из свијета.
19Ни сина ни унука неће му бити у народу његову, нити какога остатка у становима његовијем.
20Чудиће се дану његову који буду послије њега, а који су били прије обузеће их страх.
21Таки су станови безаконикови, и тако је мјесто онога који не зна за Бога.