1Тога ради ваља нам већма пазити на ријечи које слушамо, да како не отпаднемо.
2Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:
3Како ћемо побјећи на маривши за толико спасеније? које поче Господ проповиједати, и они који су чули потврдише међу нама,
4Кад и Бог посвједочи и знацима и чудесима и различнијем силама, и Духа светога раздијељивањем по својој вољи.
5Јер Бог не покори анђелима васинога свијета, који иде и о коме говоримо.
6Али неко посвједочи негдје говорећи: шта је човјек да га се опоменеш, или син човјечиј да га обиђеш?
7Умалио си га малијем нечим од анђела, славом и части вјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку својијех:
8Све си покорио под ноге његове. А кад му покори све, ништа не остави њему непокорено; али сад још не видимо да му је све покорено.
9А умаљенога малијем чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе вјенчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.
10Јер приликоваше њему за којега је све и кроз којега је све, који доведе многе синове у славу, да доврши поглавара спасенија њихова страдањем.
11Јер и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога; заради тога узрока не стиди се назвати их браћом
12Говорећи: објавићу име твоје браћи својој, и посред цркве запјеваћу те.
13И опет: ја ћу се у њега уздати. И опет: ево ја и дјеца моја коју ми је дао Бог.
14Будући пак да дјеца имају тијело и крв, тако и он узе дијел у томе, да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола;
15И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.
16Јер се заиста не прима анђела, него се прима сјемена Авраамова.
17Зато бјеше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и вјеран поглавар свештенички пред Богом, да очисти гријехе народне.
18Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.