1И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно.
2И уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни сву кућу гдје сјеђаху;
3И показаше им се раздијељени језици као огњени; и сједе по један на свакога од њих.
4И напунише се сви Духа светога, и стадоше говорити другијем језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из свакога народа који је под небом.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовијем језиком.
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другоме: нијесу ли ово све Галилејци што говоре?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева Ливијскијех код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре нашијем језицима величине Божије.
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другоме: шта ће дакле ово бити?
13А други потсмијевајући се говораху: накитили су се вина.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! ово да вам је на знање, и чујте ријечи моје.
15Јер ови нијесу пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сахат дана;
16Него је ово оно што каза пророк Јоило:
17И биће у пошљедње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тијело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће утваре и старци ваши сниће снове;
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа својега, и прорећи ће.
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни дан Господњи.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22Људи Израиљци! послушајте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,
23Овога одређенијем савјетом и промислом Божијим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24Којега Бог подиже, раздријешивши везе смртне, као што не бијаше могуће да га оне држе.
25Јер Давид говори за њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у наду;
27Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухљења.
28Показао си ми путове живота: напунићеш ме весеља с лицем својијем.
29Људи браћо! нека је слободно казати вам управо за старјешину Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његовијех по тијелу подигнути Христа, и посадити га на пријестолу његову,
31Предвидјевши говори за васкрсеније Христово да се не остави душа његова у паклу, ни тијело његово видје трухљења.
32Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви свједоци.
33Десницом дакле Божијом подиже се, и обећање светога Духа примивши од оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,
35Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.
36Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви распесте.
37А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталијем апостолима: шта ћемо чинити, људи браћо?
38А Петар им рече: покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријеха; и примићете дар светога Духа;
39Јер је за вас обећање и за дјецу вашу, и за све даљне које ће год дозвати Господ Бог наш.
40И другијем многијем ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: спасите се од овога покваренога рода.
41Који дакле радо примише ријеч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
42И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама.
43И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44А сви који вјероваше бијаху заједно, и имаху све заједно.
45И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
46И сваки дан бијаху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хљеб по кућама, и примаху храну с радости и у простоти срца,
47Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво онијех који се спасаваху.