1Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити
2До дана кад се узнесе, пошто Духом светијем заповједи апостолима које изабра,
3Пред којима и по страдању своме показа себе жива многијем и истинитијем знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божијему.
4И сабравши их заповједи им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање очино, које чусте, рече, од мене;
5Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем не дуго после овијех дана.
6А они онда који заједно бијаху, питаху га говорећи: Господе! хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?
7А он им рече: није ваше знати времена и љета које отац задржа у својој власти;
8Него ћете примити силу кад сиђе Дух свети на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.
9И ово рекавши видјеше они гдје се подиже и однесе га облак из очију њиховијех.
10И кад гледаху за њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама,
11Који и рекоше: људи Галилејци! шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видјесте да иде на небо.
12Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
13И кад уђоше попеше се у собу гдје стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14Ови сви једнодушно бијаху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом његовом.
15И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а бијаше народа заједно око сто и двадесет имена):
16Људи браћо! требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух свети устима Давидовијем за Јуду који бјеше пред онима што ухватише Исуса;
17Јер се бројаше с нама, и бијаше примио дијел ове службе.
18Он дакле стече њиву од плате неправедне, и објесивши се пуче по сриједи, и изасу се сва утроба његова.
19И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховијем језиком Акелдама, које значи њива крвна.
20Јер се пише у књизи псалтиру: да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живљео у њему, и: владичанство његово да прими други.
21Треба дакле од овијех људи који су били с нама за све вријеме како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,
22Почевши од крштења Јованова до дана кад се узе од нас, да буде с нама свједок његова васкрсенија један од овијех.
23И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.
24И помоливши се Богу рекоше: ти, Господе! Који познајеш срца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао,
25Да прими дијел ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на мјесто своје.
26И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.