1А чуше и апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.
2И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који бијаху из обрезања,
3Говорећи: ушао си к људима који нијесу обрезани, и јео си с њима.
4А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
5Ја бијах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видјех утвару, гдје силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
6Погледавши у њ опазих и видјех четвороножна земаљска, и звјериње и бубине и птице небеске.
7А чух глас који ми говори: устани, Петре! покољи и поједи.
8А ја рекох: нипошто Господе! јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
9А глас ми одговори другом с неба говорећи: што је Бог очистио ти не погани.
10А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11И гле, одмах три човјека сташе пред кућом у којој бијах, послани из Ћесарије к мени.
12А Дух ми рече да идем с њима не премишљајучи ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човјекову.
13И каза нам како видје анђела у кући својој који је стао и казао му: пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра,
14Који ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку.
16Онда се опоменух ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем.
17Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који вјерујемо Господа својега Исуса Христа; ја ко бијах да би могао забранити Богу?
18А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
19А они што се расијаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, никому не говорећи ријечи до самијем Јеврејима.
20А неки од њих бијаху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу.
21И бјеше рука Божија с њима; и много их вјероваше и обратише се ка Господу.
22А дође ријеч о њима до ушију цркве која бјеше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
23Који дошавши и видјевши благодат Божију, обрадова се, и мољаше све да тврдијем срцем остану у Господу;
24Јер бјеше човјек благ и пун Духа светога и вјере. И обрати се многи народ ка Господу.
25Варнава пак изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
26И они се цијелу годину састајаше ондје с црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији назваше ученике хришћанима.
27А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велики који шћаше бити по васионом свијету; који и би за Клаудија ћесара.
29А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30Које и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.