1А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,
2И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.
3А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,
4И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
5А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.
6А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.
7А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.
8А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.
10А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!
11А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
12И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.
13А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;
14И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.
15А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.
16А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.
17И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.
18И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.
19И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.
20И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.
21А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.
22А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.
23А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.
24Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;
25А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.
26А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.
27А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.
28И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.
29И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.
30А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.
31А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.
32И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.
33И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.
34И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.
35И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.
36А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.
37И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.
38А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.
39А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
40А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.
41Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
42И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.
43И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.