1Gospod caruje: nek se raduje zemlja! nek se vesele ostrva mnoga.
2Oblak je i mrak oko njega; blagost i pravda podnožje prijestolu njegovu.
3Oganj pred njim ide, i pali naokolo neprijatelje njegove.
4Munje njegove sijevaju po vasiljenoj; vidi i strepi zemlja.
5Gore kao vosak tope se od lica Gospodnjega, od lica Gospoda svoj zemlji.
6Nebesa kazuju pravdu njegovu, i svi narodi vide slavu njegovu.
7Nek se stide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale idolima svojim. Poklonite mu se svi bogovi.
8Èuje i raduje se Sion, i kæeri se Judejske vesele radi sudova tvojih, Gospode!
9Jer si ti, Gospode, visok nad svom zemljom i nadvišuješ sve bogove.
10Koji ljubite Gospoda, mrzite na zlo. On èuva duše svetaca svojih; iz ruku bezbožnièkih otima ih.
11Svjetlost se prosipa na pravednika, i veselje na one koji su prava srca.
12Radujte se pravedni o Gospodu, i slavite sveto ime njegovo.