1Потом опет подигох очи своје, и видјех, а то четвора кола излажаху између двије горе, а те горе бијаху од мједи.
2У првијем колима бјеху коњи риђи, а у другим колима коњи врани,
3А у трећим колима коњи бијели, а у четвртијем колима коњи шарени, јаки.
4И проговорив рекох анђелу који говораше са мном: шта је то, господару мој?
5А анђео одговори и рече ми: то су четири вјетра небеска, који излазе испред Господа све земље, гдје стајаше.
6Коњи врани што су у једнијем, они иду у сјеверну земљу; а бијели иду за њима; а шарени иду у земљу јужну.
7И јаки изашавши шћаху да иду и пролазе земљу; и рече: идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу.
8Тада ме зовну, и рече ми: види, који отидоше у земљу сјеверну, умирише дух мој у земљи сјеверној.
9Потом ми дође ријеч Господња говорећи:
10Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из Вавилонске, па дођи истога дана и уђи у дом Јосије сина Софонијина.
11Узми сребра и злата, и начини вијенце, и метни на главу Исусу сину Јоседекову, поглавару свештеничком,
12И реци му говорећи: овако вели Господ над војскама: ево човјека, којему је име клица, која ће клијати с мјеста свога и саградиће цркву Господњу.
13Јер ће он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и сједјеће и владати на свом пријестолу, и биће свештеник на пријестолу свом, и свјет мирни биће међу објема.
14И вијенци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену сину Софонијину за спомен у цркви Господњој.
15И који су далеко, доћи ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога својега.