1Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човјека који се буди ода сна.
2И рече ми: шта видиш? А ја рекох: видим, ето свијећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његовијех на њему, и седам лијевака за седам жижака што су горе на њему,
3И двије маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с лијеве.
4И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: шта је то, господару мој?
5А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: зар не знаш што је то? И рекох: не, господару мој.
6А он одговори и рече ми говорећи: то је ријеч Господња Зоровавељу: не силом ни крјепошћу него духом мојим, вели Господ над војскама.
7Што си ти, горо велика, пред Зоровавељем? равница; и он ће изнијети највиши камен, с усклицима: милост, милост њему.
8И дође ми ријеч Господња говорећи:
9Руке Зорововељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.
10Јер ко је презрео дан малијех ствари? јер ће се радовати кад виде камен мјерачки у руци Зоровавељу онијех седам очију Господњих које прелазе сву земљу.
11Тада одговарајући рекох му: што су оне двије маслине с десне стране свијећњаку и с лијеве?
12И опет проговорих и рекох му: што су оне двије гранчице маслинове, што су међу два лијевка златна, који точе злато?
13И рече ми говорећи: зар не знаш што је то? А ја рекох: не, господару мој.
14Тада рече: то су двије маслине које стоје код Господа све земље.