1Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.
2Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови Васански, јер се посијече шума ограђена.
3Стоји јаук пастира, јер се затр слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос Јордански.
4Овако вели Господ Бог мој: паси овце кланице,
5Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.
6Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу ево предати једнога другоме у руке и у руке цару њихову, и они ће потрти земљу а ја је нећу избавити из руку њиховијех.
7И пасох овце кланице, невољне од стада, и узев два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.
8И погубих три пастира за мјесец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.
9И рекох: нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.
10И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завјет свој који учиних са свијем народима.
11И укиде се онога дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да бјеше ријеч Господња.
12И рекох им: ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није, немојте; и измјерише ми плату, тридесет сребрника.
13И рече ми Господ: баци лончару ту часну цијену којом ме прецијенише. И узев тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.
14Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.
15И Господ ми рече: узми јоште оправу безумна пастира.
16Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне која гине, неће тражити нејаке, нити ће лијечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилијех, и папке ће им кидати.
17Тешко пастиру никаком, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над деснијем оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамњети.