1Од Павла, слуге Божијега, а апостола Исуса Христа по вјери избранијех Божијих, и по познању истине побожности,
2За над вјечнога живота, који обећа нелажни Бог прије времена вјечнијех,
3А јави у времена своја ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерено по заповијести спаситеља нашега Бога,
4Титу, правоме сину по вјери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога оца и Господа Исуса Христа, спаса нашега.
5Зато те оставих у Криту да поправиш што је недовршено, и да поставиш по свијем градовима свештенике, као што ти ја заповједих,
6Ако је ко без мане, једне жене муж, и има вјерну дјецу, коју не коре за курварство или за непокорност.
7Јер владика треба да је без мане, као Божиј пристав; не који себи угађа, не гњевљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;
8Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;
9Који се држи вјерне ријечи по науци, да буде кадар и свјетовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.
10Јер има много непослушнијех, празноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања,
11Којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради.
12А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси.
13Сведочанство је ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вјери,
14Не слушајући Јеврејскијех гаталица ни заповијести људи који се одвраћају од истине.
15Чистима је све чисто; а поганима и невјернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савјест.
16Говоре да познају Бога, а дјелима га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дјело ваљани.