1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест кољена расијанијем по свијету поздравље.
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење;
4А трпљење нека дјело довршује, да будете савршени и цијели без икаке мане.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које вјетрови подижу и размећу.
7Јер такови човјек нека не мисли да ће примити што од Бога.
8Који двоуми непостојан је у свима путовима својијем.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
10А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвијет травни.
11Јер сунце огрија с врућином, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина погибе; тако ће и богати у хођењу својему увенути.
12Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и он не куша никога;
14Него свакога куша његова сласт, која га вуче и мами.
15Тада затрудњевши сласт рађа гријех; а гријех учињен рађа смрт.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промијењивања ни мијењања видјела и мрака;
18Јер нас драговољно породи ријечју истине, да будемо новина од његова створења.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20Јер срдња човјечија не чини правде Божије.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасти душе ваше.
22Будите пак творци ријечи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је као човјек који гледа лице тијела својега у огледалу;
24Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав бјеше.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дјела, онај ће бити блажен у дјелу својему.
26Ако који од вас мисли да вјерује, и не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је вјера узалуд.
27Јер вјера чиста и без мане пред Богом и оцем јест ова: обилазити сироте и удовице у њиховијем невољама, и држати себе неопогањена од свијета.