1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2Пропадам у дубоком глибу, гдје нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побијељеше ми очи погледајући Бога.
4Онијех који мрзе на ме ни за што има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Што нијесам отимао, ваља да вратим.
5Боже! ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нијесу сакривене од тебе.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже тебе, Боже Израиљев!
7Јер тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9Јер ревност за кућу твоју једе ме и ружења онијех који тебе руже падају на ме.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11Мјесто хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12О мени се разговарају сједећи на вратима , пијући вину пјевају ме.
13А ја се молим теби, Господе; вријеме је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење твоје.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждријела својега.
16Услиши ме, Господе, јер је благост твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17Немој одвратити лица својега од слуге својега; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви непријатељи моји.
20Срамота сатр срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не налазим.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гњева твојега нека их обузме!
25Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи.
26Јер кога си ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си ти ранио.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде твоје.
28Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима нек не буду записани.
29А ја сам ништ и болан; помоћ твоја, Боже, нек ме заклони.
30Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34Нека га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и наслиједиће га.
36И натражје ће се слуга његовијех утврдити у њему и који љубе име његово наставаће на њему.