1Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у тебе узда душа моја, и под сјен крила твојих склањам се док не прођу невоље.
2Призивам Бога вишњега, Бога, који ми добро чини;
3Да пошље с неба и сачува ме, да посрами онога који тражи да ме прождре; да пошље Бог милост своју и истину своју.
4Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар.
5Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!
6Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу те и славићу.
8Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9Хвалићу Господа по народима, пјеваћу ти по племенима.
10Јер је велика до небеса милост твоја, и истина твоја до облака.
11Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!