1Рече безумник у срцу својему: нема Бога; проневаљалише се и загрдјеше у безакоњу, нема никога добро да твори.
2Бог с неба погледа на синове човјечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.
3Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једнога.
4Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, и не призивају Бога?
5Дрктаће од страха гдје страха нема. Јер ће Бог расути кости онијех који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.
6Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.