We Believe JesusFé, Esperança e Nova Vida

Psalms 31

SrKDIjekav: Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · sérvio

← Psalms 30 Psalms Psalms 32 →

1У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме.

2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, гдје бих се спасао.

3Јер си ти камена гора моја и ограда моја, имена својега ради води ме и управљај мном.

4Извади ме из мреже коју ми тајно замјестише; јер си ти крјепост моја.

5У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини!

6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

7Радоваћу се и веселити се о милости твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом мјесту.

9Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

10Ишчиље у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крјепост моја, и кости моје сасахнуше.

11Од множине непријатеља својих постадох потсмијех и сусједима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици, бјеже од мене.

12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

13Јер слушам грдњу од многих, отсвуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

14А ја се, Господе, у тебе уздам и велим: ти си Бог мој.

15У твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојијех, и од онијех, који ме гоне.

16Покажи свијетло лице своје слузи својему; спаси ме милошћу својом.

17Господе! немој ме оставити под срамотом; јер тебе призивљем. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

18Нека онијеме уста лажљива, која говоре на праведника обијесно, охоло и с поругом.

19Како је много у тебе добра, које чуваш за оне који те се боје, и које дајеш онима који се у те уздају пред синовима човјечијим!

20Сакриваш их под кров лица својега од буна људских; склањаш их под сјен од свадљивијех језика.

21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

22Ја рекох у сметњи својој: одбачен сам од очију твојијех; али ти чу молитвени глас мој, кад те призвах.

23Љубите Господа сви свети његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.

← Psalms 30 Psalms Psalms 32 →

Psalms 31 — sérvio:

Sveta BiblijaSrKDEkavski: Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski