1Господ је видјело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крјепост живота мојега; кога да се страшим?
2Ако навале на ме зликовци да поједу тијело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.
3Ако против мене војска у око стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.
4За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота својега, да гледам красоту Господњу и раним у цркву његову.
5Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора својега; на камену гору попео би ме.
6Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принио бих у његову шатору жртву хвале; запјевао бих и хвалио Господа.
7Чуј, Господе, глас мој, тебе призивљем, смилуј се на ме и услиши ме.
8Срце моје говори пред тобом што си рекао: "тражите лице моје"; тражим лице твоје, Господе!
9Немој одвратити од мене лица својега, немој у гњеву оставити слуге својега; буди помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, спаситељу мој!
10Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.
11Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради онијех који ме вребају.
12Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни свједоци; али злоба говори сама против себе.
13Вјерујем да ћу видјети доброту Господњу на земљи живијех.
14Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крјепко, уздај се у Господа.