1Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој.
2Зашто да говоре народи: гдје ли је Бог њихов?
3Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих.
5Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају гласа из грла својега.
8Таки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9Доме Израиљев, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.
10Доме Аронов, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.
11Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; он им је помоћ и штит.
12Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15Господ да вас благослови, творац неба и земље!
16Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човјечијим.
17Неће те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо гдје се мучи.
18Него ћемо ми благосиљати Господа отсад и довијека. Алилуја!