1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.
2Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?
3Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,
5Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.
6Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.
8Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.
9Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.
13Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.
14Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.
15Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.
17Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.
18И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,
22Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.
24Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.
25Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.
26И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.
28И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.
30И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.
32И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.
34Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;
35Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.
36Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.
37Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.
39Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.
41И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;
46И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!
48Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!