1Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3Посла дјевојке своје, те зове сврх висина градских:
4Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5Ходите, једите хљеба мојега, и пијте вина које сам растворила.
6Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7Ко учи потсмјевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8Не карај потсмјевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више.
10Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум.
11Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш потсмјевач, сам ћеш теглити.
13Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14И сједи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16Ко је луд? нека се уврати овамо. И безумноме говори:
17Вода је крадена слатка, и хљеб је сакривен угодан.
18А он не зна да су ондје мртваци и у дубоком гробу да су званице њезине.