1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповијести моје нека хране срце твоје.
2Јер ће ти донијети дуг живот, добре године и мир.
3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца својега.
4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5Уздај се у Господа свијем срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6На свијем путовима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје.
7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8То ће бити здравље пупку твојему и заљевање костима твојим.
9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка својега;
10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање његово.
12Јер кога љуби Господ онога кара, и као отац сина који му је мио.
13Благо човјеку који нађе мудрост, и човјеку који добије разум.
14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15Скупља је од драгога камења, и што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16Дуг живот у десници јој је, а у љевици богатство и слава.
17Пути су њезини мили пути и све стазе њезине мирне.
18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22И биће живот души твојој и накит грлу твојему.
23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24Кад лијежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28Не говори ближњему својему: иди, и дођи други пут, и сјутра ћу ти дати, кад имаш.
29Не куј зла ближњему својему који живи с тобом без бриге.
30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зла.
31Немој завидјети насилнику, ни изабрати којега пута његова.
32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34Јер потсмјевачима он се потсмијева, а кроткима даје милост.
35Мудри ће наслиједити славу, а безумнике ће однијети срамота.