1Не хвали се сјутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донијети.
2Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3Тежак је камен, и пијесак је тежак; али је гњев безумников тежи од обојега.
4Јарост је немилостива, и гњев је плах; али ко ће одољети зависти?
5Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни.
7Душа сита гази сат, а гладној души слатко је све што је горко.
8Кака је птица која одлети из својега гнијезда, таки је човјек који отиде из својега мјеста.
9Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак свјетом срдачнијем.
10Не остављај пријатеља својега ни пријатеља оца својега, и у кућу брата својега не улази у несрећи својој: бољи је сусјед близу него брат далеко.
11Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13Узми хаљину оному који се подјамчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14Ко благосиља пријатеља својега на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега.
18Ко чува смокву, јешће рода њезина; тако ко чува господара својега, биће поштован.
19Како је у води лице према лицу, тако је срце човјечије према човјеку.
20Гроб и пропаст нигда се не могу заситити, тако очи човјечије нигда нијесу сите.
21Сребро у топионици и злато у пећи а човјек у устима онога који га хвали познаје се.
22Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24Јер богатство не траје довијека нити круна од кољена до кољена.
25Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26Јагањци су ти за одијело, и јарићи цијена за њиву.
27И доста има млијека козјега теби за јело, и за јело твојему дому и за храну твојим дјевојкама.