1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.
3У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.
5Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.
6Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.
7Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.
8Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.
9Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.
12Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.
13И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.
15Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.
18Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.
25Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.
33Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.
34Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.