1Кад Јефрем говораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу; али се огријеши о Вала, те умрије.
2И сада једнако гријеше и граде себи лијући од сребра својега по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они говоре за њих: људи који приносе жртве нека цјелују теоце.
3Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева, коју односи вјетар с гумна, и као дим из димњака.
4А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, и Бога осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.
5Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.
6Имајући добру пашу бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.
7Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.
8Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.
9Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.
10Гдје ти је цар? гдје је? нека те сачува у свијем градовима твојим; гдје ли су судије твоје, за које си говорио: дај ми цара и кнезове?
11Дадох ти цара у гњеву свом, и узех га у јарости својој.
12Свезано је безакоње Јефремово, остављен је гријех његов.
13Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.
14Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; гдје је, смрти, помор твој? гдје је, гробе, погибао твоја? кајање ће бити сакривено од очију мојих.
15Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети благо од свијех драгих заклада.
16Самарија ће опустјети, јер се одметну од Бога својега; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.