1И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима Моавским.
2Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховијем.
3И Израиљ приону уз Велфегора; и разгњеви се Господ на Израиља.
4И рече Господ Мојсију: узми све кнезове народне, и објеси их Господу према сунцу, да се одврати гњев Господњи од Израиља.
5И рече Мојсије судијама Израиљевијем: побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.
6И гле, један између синова Израиљевијех дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевијех; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.
7А кад то видје Финес син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;
8И уђе за човјеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човјека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевијем.
9И изгибе их од те погибије двадесет и четири тисуће.
10Тада рече Господ Мојсију говорећи:
11Финес син Елеазара сина Арона свештеника одврати гњев мој од синова Израиљевијех отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истријебио синове Израиљеве у ревности својој.
12Зато му кажи: ево дајем му свој завјет мирни.
13И имаће он и сјеме његово након њега завјет свештенства вјечнога, јер ревнова за Бога својега и очисти синове Израиљеве.
14А човјеку Израиљцу убијеноме, који би убијен с Мадијанком, бјеше име Замрије син Салмонов, кнез од дома оца својега од племена Симеунова.
15А убијеној жени Мадијанци бјеше име Хазвија кћи Сура кнеза народнога у дому оца својега међу Мадијанцима.
16И рече Господ Мојсију говорећи:
17Завојштите на Мадијанце, и бијте их;
18Јер они завојштише на вас пријеварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза Мадијанскога, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.