1Тада ће бити царство небеско као десет дјевојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
2Пет од њих бијаху мудре а пет луде.
3И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
4А мудре узеше уље у судовима са жишцима својима.
5А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.
6А у поноћи стаде вика: ето женика гдје иде, излазите му на сусрет.
7Тада усташе све дјевојке оне и украсише жишке своје.
8А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.
9А мудре одговорише говорећи: да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
10А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: господару! господару! отвори нам.
12А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.
13Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечиј доћи.
14Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15И једноме дакле даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах.
16А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17Тако и онај што прими два доби и он још два.
18А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара својега.
19А по другом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунити с њима.
20И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: господару! предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
21А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
22А приступивши и онај што је примио два таланта рече: господару! предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
23А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
24А приступивши и онај што је примио један таланат рече: господару! знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао;
25Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
26А господар његов одговарајући рече му: зли и љењиви слуго! знао си да ја жњем гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао:
27Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
28Узмите дакле од њега таланат, и подајте ономе што има десет таланата.
29Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.
30И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
31А кад дође син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје.
32И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
33И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с лијеве.
34Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је приправљено од постања свијета.
35Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме;
36Го бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени.
37Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? или жедна, и напојисмо?
38Кад ли те видјесмо госта, и примисмо? или гола, и одјенусмо?
39Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо к теби?
40И одговарајући цар рећи ће им: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: идите од мене проклети у огањ вјечни приправљен ђаволу и анђелима његовијем.
42Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;
43Гост бијах, и не примисте ме; го бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не обиђосте ме.
44Тада ће му одговорити и они говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо те?
45Тада ће им одговорити говорећи: заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
46И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.