1Тада Исус рече к народу и ученицима својим.
2Говорећи: на Мојсијеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.
3Све дакле што вам реку да држите, држите и творите; али што они чине не чините; јер говоре а не чине.
4Него свежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својијем неће да их прихвате.
5А сва дјела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима.
6И траже зачеље на гозбама и прва мјеста по зборницама,
7И да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави!
8А ви се не зовите рави; јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа.
9И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима.
10Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.
11А највећи између вас да вам буде слуга.
12Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.
13Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели.
14Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.
15Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили једнога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем удвоје већијем од себе.
16Тешко вама вођи слијепи који говорите: ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквенијем крив је.
17Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети.
18И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.
19Будале слијепе! шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?
20Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свијем што је на њему.
21И који се куне црквом, куне се њом и онијем што живи у њој.
22И који се куне небом, куне се пријестолом Божјим и онијем који сједи на њему.
23Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.
24Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете.
25Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде.
26Фарисеју слијепи! Очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.
27Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте.
28Тако и ви споља се показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.
29Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,
30И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.
31Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке.
32И ви допуните мјеру отаца својијех.
33Змије, породи аспидини! Како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени?
34Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града.
35Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијина, којега убисте међу црквом и олтаром.
36Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.
37Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтјех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтјесте!
38Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.
39Јер вам кажем: нећете мене видјети отселе док не речете: Благословљен који иде у име Господње.