1И дозвавши својијех дванаест ученика даде им власт над духовима нечистијем да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи.
2А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;
3Филип и Вартоломије; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левеј прозвани Тадија;
4Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који га и предаде.
5Овијех дванаест посла Исус и заповједи им говорећи: на пут незнабожаца не идите, и у град Самарјански не улазите.
6Него идите к изгубљенијем овцама дома Израиљева.
7А ходећи проповиједајте и казујте да се приближило царство небеско.
8Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.
9Не носите злата ни сребра ни мједи у појасима својијем,
10Ни торбе на пут, ни двије хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свога јела.
11А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и ондје останите док не изиђете.
12А улазећи у кућу назовите јој: мир кући овој.
13И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.
14А ако вас ко не прими нити послуша ријечи вашијех, излазећи из куће или из града онога отресите прах с ногу својијех.
15Заисто вам кажем: лакше ће бити земљи Содомској и Гоморској у дан страшнога суда него ли граду ономе.
16Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.
17А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својијем биће вас.
18И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.
19А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.
20Јер ви не ћете говорити, него Дух оца вашега говориће из вас.
21А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.
22И сви ће мрзити на вас имена мојега ради; али који претрпи до краја благо њему.
23А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевијех док дође син човјечиј.
24Нема ученика над учитеља својега ни слуге над господара својега.
25Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?
26Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
27Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте с кровова.
28И не бојте се онијех који убијају тијело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.
29Не продају ли се два врапца за један динар? па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашега.
30А вама је и коса на глави сва избројена.
31Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
32А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.
33А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.
34Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач.
35Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине:
36И непријатељи човјеку (постаће) домашњи његови.
37Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.
39Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.
40Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима онога који ме је послао.
41Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.
42И ако ко напоји једнога од овијех малијех само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.