1Али ће у пошљедња времена бити утврђена гора дома Господњега наврх гора и узвишена изнад хумова, и народи ће се стјецати к њој.
2И ићи ће многи народи говорећи: ходите, да идемо на гору Господњу и у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо његовијем стазама; јер ће из Сиона изаћи закон и ријеч Господња из Јерусалима.
3И судиће међу многим народима, и покараће јаке народе надалеко, и они ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове; неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити рату.
4Него ће сједјети сваки под својом виновом лозом и под смоквом, и неће бити никога да их плаши; јер уста Господа над војскама рекоше.
5Јер ће сви народи ходити сваки у име бога својега; а ми ћемо ходити у име Господа Бога својега увијек и довијека.
6У то вријеме, говори Господ, сабраћу хроме, и скупићу одагнане и којима зло учиних.
7И учинићу од хромијех остатак и од одагнаних силан народ; и Господ ће царовати над њима на гори Сиону отсада и довијека.
8И ти, куло стаду, стијено кћери Сионској, теби ће доћи, доћи ће прва власт, царство кћери Јерусалимске.
9Зашто вичеш тако јако? нема ли цара у теби? еда ли изгибоше твоји савјетници, те те обузеше болови као породиљу?
10Мучи се и вичи, кћери Сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; ондје ћеш се ослободити, ондје ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих.
11А сада се сабраше на те многи народи говорећи: да се оскврни, и да се очи наше нагледају Сиона.
12Али не знају мисли Господњих, нити разумију намјере његове, јер их је скупио као снопље на гумно.
13Устани и врси, кћери Сионска, јер ћу ти начинити рог гвозден, и копита ћу ти начинити мједена, те ћеш сатрти многе народе, и посветићу Господу благо њихово и имање њихово Господу све земље.