1И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
2И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч.
3И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо.
4И не могући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
5А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се гријеси твоји.
6А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима:
7Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?
8И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем?
9Што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи?
10Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:)
11Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.
12И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигда тога видјели нијесмо.
13И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.
14И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.
15И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим.
16А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једе и пије?
17И чувши Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање.
18И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?
19И рече им Исус: еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
20Него ће доћи дни кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дне.
21И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.
22И нико не љева нова вина у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове, и вино се пролије, и мјехови пропадну; него ново вино у нове мјехове љевати треба.
23И догоди му се да иђаше у суботу кроз усјеве, и ученици његови тргаху путем класје.
24И фарисеји говораху му: гледај, зашто чине у суботу што не ваља?
25А он рече им: нијесте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладње с онима што бијаху с њим?
26Како уђе у Божију кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничкијем и хљебове постављене поједе којијех не бијаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их онима који бијаху с њим?
27И говораше им: субота је начињена човјека ради, а није човјек суботе ради.
28Дакле је господар син човјечиј и од суботе.