1Зашто Свемогућему нијесу сакривена времена? и који га знају, не виде дана његовијех?
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плијен; пустиња је храна њима и дјеци њиховој;
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стијени.
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10Голога остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11Који међу њиховијем зидовима уље циједе и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12Људи у граду уздишу, и душе побијенијех вичу, а Бог не укида тога.
13Они се противе свјетлости, не знајући за путове њезине и не стају на стазама њезинијем.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убога; а ноћу је као лупеж.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: да ме око не види. И сакрива лице.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забиљеже; не знајући за свјетлост.
17Јер је зора њима свјема сјен смртни; ако их ко позна, страх их је сјена смртнога.
18Брзи су као поврх воде, проклет је дио њихов на земљи; неће видјети пута виноградскога.
19Као што суша и врућина граби воде шњежне, тако гроб грјешнике.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23Да му Бог у шта ће се поуздати; али очи његове пазе на њихове путе.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсијецају се.
25Није ли тако? ко ће ме утјерати у лаж и обратити у ништа ријечи моје?