1А Елифас Теманац одговори и рече:
2Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух вјетром источнијем,
3Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што?
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те.
7Јеси ли се ти први човјек родио? или си прије хумова саздан?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? шта ти разумијеш што не би било у нас?
10И сиједијех и старих људи има међу нама, старијих од оца твојега.
11Мале ли су ти утјехе Божије? или имаш што сакривено у себи?
12Што те је занијело срце твоје? и што сијевају очи твоје,
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих таке ријечи?
14Шта је човјек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем;
16Акамоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду?
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио,
18Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих,
19Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22Не вјерује да ће се вратити из таме, отсвуда привиђа мач.
23Тумара за хљебом говорећи: гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и свемогућему се опро.
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34Јер ће опустјети збор лицемјерски, и огањ ће спалити шаторе онијех који примају поклоне.
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља пријевару.