1А Јов одговори и рече:
2Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.
3И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на потсмијех је праведни и добри.
5Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.
6Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.
7Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.
9Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.
11Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?
12У старца је мудрост, и у дугом вијеку разум.
13У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.
14Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.
15Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.
17Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.
18Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
19Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.
21Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.
23Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу гдје нема пута,
25Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани.