1Ријеч Господња која дође Јеремији пророку за народе:
2За Мисирце, за војску Фараона Нехаона цара Мисирскога, која бијаше на реци Ефрату код Харкемиса, и разби је Навуходоносор цар Вавилонски четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина.
3Приправите штите и штитиће, и идите у бој;
4Прежите коње, и појашите, коњици; поставите се са шљемовима; утрите копља, облачите се у оклопе.
5Зашто их видим гдје се поплашише, враћају се натраг, јунаци њихови поломише се и бјеже без обзира? Страх је отсвуда, говори Господ.
6Да не утече лаки, нити се избави јаки; да се на сјеверу на бријегу ријеке Ефрата спотакну и падну.
7Ко је то што се диже као поток, и воде му се колебају као ријеке?
8Мисир се диже као поток и његове се воде колебају као ријеке; и вели: идем, покрићу земљу, затрћу град и оне који живе у њему.
9Излазите, коњи, бјесните, кола; и нека изађу јунаци, Хуси и Фуди, који носе штитове, и Лудеји, који носе и натежу лук.
10Јер је овај дан Господу Господу над војскама дан освете, да се освети непријатељима својим; мач ће их прождријети и наситиће се и опиће се крвљу њиховом; јер ће бити жртва Господа Господа над војскама у земљи сјеверној на ријеци Ефрату.
11Изиди у Галад и узми балсама, дјевојко кћери Мисирска; залуду су ти многи лијекови, нећеш се излијечити.
12Народи чуше срамоту твоју, и вике твоје пуна је земља, јер се спотичу јунак о јунака, те обојица падају.
13Ријеч коју рече Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора цара Вавилонскога да потре земљу Мисирску:
14Јавите у Мисиру, и огласите у Мигдолу, огласите и у Нофу и у Тафнесу, и реците: стани и приправи се, јер мач прождрије што је око тебе.
15Зашто се поваљаше јунаци твоји? Не стоје, јер их Господ обара.
16Чини, те се многи спотичу и падају један на другога, и говоре: устани да се вратимо к народу својему и на постојбину своју испред мача насилникова.
17Вичу ондје: Фараон цар Мисирски пропаде, прође му рок.
18Тако да сам ја жив, говори цар, којему је име Господ над војскама; као Тавор међу горама и као Кармил на мору доћи ће.
19Спреми што ти треба да се селиш, становнице, кћери Мисирска; јер ће Ноф опустјети и спалиће се да неће нико живјети у њему.
20Мисир је лијепа јуница; али погибао иде, иде са сјевера.
21И најамници су његови усред њега као теоци угојени, али се и они обрнуше и побјегоше, не осташе, јер дође на њих дан несреће њихове, вријеме похођења њихова.
22Глас ће њихов ићи као глас змијињи, јер они иду с војском и доћи ће са сјекирама на њ као они који сијеку дрва.
23И они ће посјећи шуму његову, говори Господ, ако јој и нема мјере, јер их је више него скакаваца и нема им броја.
24Посрами се кћи Мисирска, предана је у руке народу сјеверном.
25Говори Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу походити људство у Ноји, и Фараона и Мисир и богове његове и цареве његове, Фараона и све који се уздају у њ.
26И даћу их у руке онима који траже душу њихову, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке слугама његовијем; а послије ће бити насељен као прије, говори Господ.
27А ти се не бој, слуго мој Јакове, и не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из даљне земље и сјеме твоје из земље ропства његова; и Јаков ће се вратити и почиваће, и биће миран и нико га неће плашити.
28Ти се не бој, слуго мој Јакове, говори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свијем народима, у које те прогнах, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мјером, а нећу те оставити сасвијем без кара.